Najbolji poklon koji mi je muž ikad kupio je trener. Iskreno.

Posle drugog deteta sam se zapustila, ne kriju to kile. I on mi za rođendan uplati trenera, kao "da malo dođeš u formu". Prvo me bilo sramota, mislim ono, fino mi je rekao da sam se udebljala.

Kad ono trener… visok, ruke ko moje noge. Ispravlja mi držanje, a ruke mu ostanu malo duže. Nisam ga sklonila. Sad treniramo posle zatvaranja. Sami. Neću detalje, ali istezanje nikad nije bilo bolje.

Dođem kući sva crvena, a muž kaže "vidi se da se trudiš". Pa trudim se. Pet puta nedeljno.